Uoči sutrašnjeg otvaranja nove deonice Moravskog koridora, u Kraljevu je održana sednica Gradskog veća kojoj su, pored članova Veća, prisustvovali direktori javnih preduzeća i ustanova, predstavnici privrede, kao i stručnjaci i službenici koji su tokom prethodnih godina direktno učestvovali u pripremi projektne dokumentacije, rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i realizaciji jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Na sednici su predstavljeni rezultati višegodišnjeg rada na izgradnji Moravskog koridora, kao i očekivani efekti koje će nova saobraćajnica imati na razvoj privrede, poljoprivrede, turizma i ukupni razvoj Kraljeva.
Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić istakao je da će otvaranje nove deonice Moravskog koridora biti od velikog značaja za razvoj privrede, poljoprivrede i turizma, kao i za dolazak većeg broja posetilaca na brojne manifestacije koje grad organizuje tokom godine.
– Auto-put će promeniti Kraljevo. Omogućiće otvaranje novih proizvodnih pogona i fabrika i siguran sam da je sutrašnji dan prekretnica za naš grad. Na današnju sednicu pozvani su direktori javnih preduzeća i ustanova, predstavnici Regionalne privredne komore, ali i ljudi koji su učestvovali u pripremi projektno-tehničke dokumentacije i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Put ne počinje da se gradi onog trenutka kada vidite mašine na terenu – pre toga potrebno je uraditi mnogo posla i upravo zato su danas svi ti ljudi sa nama – rekao je Terzić.
Govoreći o pripremi projekta, načelnik Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Zvonko Kovačević podsetio je da je prvi korak bila izrada planske dokumentacije.
– U ovom slučaju reč je o Prostornom planu područja posebne namene infrastrukturnog koridora E-761 Pojate–Preljina. Plan je usvojen 2020. godine, a tokom realizacije izmenjen je 2022. i 2024. godine. Nakon njegovog usvajanja urađeni su projekti parcelacije za potrebe eksproprijacije. Reč je o veoma obimnom poslu, jer koridor na teritoriji Kraljeva obuhvata oko 232 kvadratna kilometra i prolazi kroz 17 katastarskih opština u kojima je bilo potrebno rešiti imovinsko-pravne odnose – rekao je Kovačević.
Moravski koridor povezaće Koridor 10 i Koridor 11, odnosno auto-put „Miloš Veliki“, a deonica koja se sutra otvara od Preljine do Adrana duga je oko 29 kilometara.
Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Biljana Rakić istakla je da su zaposleni ovog preduzeća tokom realizacije projekta pružali logističku i tehničku podršku.
– Učestvovali smo u realizaciji izgradnje Moravskog koridora i regulaciji korita Zapadne Morave. Širina trase iznosi 30 metara, od čega je 11,5 metara kolovoz sa zaustavnom trakom, dok se sa obe strane nalazi zaštitni pojas širine po 20 metara. Najvažnije je istaći da je ovo prvi digitalni auto-put u Srbiji – rekla je Rakić.
O postupku rešavanja imovinsko-pravnih odnosa govorile su Danijela Mikić, rukovodilac Odeljenja za imovinsko-pravne poslove, i Dragana Erić, saradnica Odeljenja za upravljanje imovinom.
– Imovinsko-pravni odnosi na celoj trasi auto-puta uspešno su rešeni. Nakon toga usledili su postupci dopunske eksproprijacije, ustanovljavanja službenosti prolaza i nepotpune eksproprijacije. Ukupno su obrađena 3.349 predmeta i svi su uspešno okončani – istakla je Mikić.
Dragana Erić navela je da je nakon završetka osnovnog postupka eksproprijacije fokus prebačen na dopunsku eksproprijaciju.
– Za razliku od perioda od 2020. do 2022. godine, koji je obeležila eksproprijacija zemljišta na samoj trasi auto-puta, od 2024. do 2026. godine dominantni su postupci dopunske eksproprijacije. U tom periodu obrađena su 894 predmeta, od čega se 624 odnose na dopunsku eksproprijaciju po predlogu Koridora Srbije, dok je 270 predmeta evidentirano na takozvanom preostalom delu parcela – rekla je Erić.
Otvaranje Moravskog koridora doneće značajne koristi i privredi Kraljeva i Raškog okruga.
– Za kraljevačku privredu ovo nije samo građevinski objekat, već prava ekonomska infuzija. Njene prve efekte trebalo bi da osetimo već tokom naredne godine, a puni rezultati biće vidljivi u narednih pet godina. Očekujemo razvoj privrede, nova radna mesta i bolje uslove za život stanovništva – rekao je predsednik Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog upravnog okruga Zvonko Tufegdžić.
Poseban značaj nova saobraćajnica imaće za razvoj turizma.
– Otvaranje auto-puta menja kompletnu turističku sliku ovog kraja. Turističke navike su se značajno promenile i verujem da će Kraljevo biti mnogo posećenije nego do sada – rekao je član Gradskog veća zadužen za turizam Igor Cvetković.
Sličnog mišljenja je i predstavnik Turističke organizacije Kraljeva Miran Goljović.
– Uključivanje Kraljeva u mrežu auto-puteva predstavlja nemerljiv doprinos razvoju turizma. Pored povoljnog geografskog položaja, nova saobraćajnica dodatno će unaprediti dostupnost svih turističkih sadržaja i atrakcija na teritoriji grada – rekao je Goljović.
Otvaranje auto-puta, kako je istaknuto, omogućiće organizaciju većeg broja kulturnih događaja, lakši dolazak umetnika i kulturnih stvaralaca u Kraljevo, ali i brži transport hitnih pacijenata do zdravstvenih ustanova u Beogradu.
Gradonačelnik Predrag Terzić najavio je i inicijativu da se deonica Moravskog koridora koja prolazi ovim krajem nazove po srpskom junaku Jovu Kursuli.
– Ako se auto-put do Preljine zove „Miloš Veliki“, naša ideja je da se ovaj deo nazove „Jovo Kursula“, jer povezuje mesto njegovog rođenja – Gornju Gorevnicu, sa Cvetkama, gde je sahranjen. Videćemo da li ćemo naići na razumevanje, ali to je inicijativa za koju se zalažemo – rekao je Terzić.
Na kraju, gradonačelnik je poručio da će Kraljevo vreme ubuduće meriti na period pre i posle izgradnje auto-puta, baš kao što Sarajevo svoju savremenu istoriju deli na vreme pre i posle Zimskih olimpijskih igara.
*Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Diskutovanje